Šta morate videti u Istanbulu? - drugi deo

(put kojim se ređe ide)

Vratila sam se sa mog četvrtog putovanja u Istanbul, bila sam od 27. decembra do 3. januara ali ovaj put u gostima ;) Potpuno novo iskustvo za mene i moju drugaricu, prosto neverovatno! Imale smo sjajne domaćine i nemam dovoljno reči hvale za njihovo gostoprimstvo. O informacijama koje sam pokupila i iskustvima koje sam stekla tokom ovog poslednjeg boravka ću vam pisati kroz razne teme pa i kroz ovaj tekst. Ostala sam dužna da završim prethodni tekst tako da sada nastavljam sa predlozima po danima za must see u Istanbulu. Predlog za prva dva dana možete pročitati ovde, a sada nastavljam sa trećim danom...

Dan 3. – šarena Azija

Na poslednjem putovanju najviše vremena sam provela na azijskoj strani. Ono što je meni ovde najinteresantije je to što nema mnogo ili nema uopšte turista :) Prijalo mi je da mi se trgovci obraćaju na turskom i da kad ih razumem klimnem glavom ili se nasmešim a nekada čak i odgovorim, prijalo mi je i što se oni iznenade što ne znam turski. Sve je drugačije.. možete da osetite svakodnevni život i doživite potpuno drugačiji utisak. Ovde nema nekog velikog cenkanja, cene su takve kakve jesu.. Naravno ima delova koji su malo starij kao i onih fency i cool :)

Šta morate videti u Istanbulu?

(opipavanje pulsa...)


Koliko god puta da odlazite u Istanbul, nikada nema dovoljno vremena da obiđete sve što ste želeli, to je sigurno... Ja sam do sada išla 3 puta po 5 dana. Mada, to je 5 noćenja, ali praktično je 6 dana jer se prvi dan stiže ujutru, a poslednji dan se ide kasno uveče vozom. Kada bi nabrajala šta sve to treba da se vidi u Istanbulu, taj spisak ne bi imao kraja.. ali zato ću ja pisati šta to sve možete videti u Istanbulu za 5 dana a  da sam ja obišla. Nekako mi nije u redu da pišem o mestima koje nisam obišla, a svakako imam spisak koja mesta ću posetiti sledeći put, pa ću vam o tome pisati kasnije.

U zavisnosti od toga kojim danima idete tako i napravite raspored. Ovaj raspored mi je najlogičniji i svideo se mojim prijateljima kada smo zajedno išli vozom. Neki muzeji nerade jednom nedeljno. Obično je to utorak, ali najbolje je da proverite na zvaničnom sajtu institucije. Sve lepo piše...

Dan 1. – upoznajte kraj

Sve zavisi  kada ste doputovali taj dan, da li ste umorni i tako.. ali savetujem vam da taj dan samo obiđete kraj, vidite atmosferu i  cene u restoranima, popijete  čaj, pojedete đevrek (na turskom se kaže simit), nabavite kartu na nekom od info mesta (besplatno), pojedete doner, popričate sa nekim trgovcem, vidite kako funkcioniše javni prevoz... nemojte da idete u šoping prvi dan nikako. Nakon što ste snimili situaciju možete uveče da napravite plan za naredni dan.

Info mesto gde možete nabaviti kartu je na Sultanahmet trgu i radi do 17h. Sigurno ima još negde u gradu, ali ja nisam videla.

Javni prevoz u Istanbulu (Ažurirano)

Evo mene opet posle 100 godina... Prošli put sam pisala o tome kako vozom stići u Istanbul a sada ću pisati o raznim varijantama prevoza po Istanbulu.. Neću praviti veliki uvod jer ima dosta informacija koje želim da podelim.

Moj utisak o prevozu po Istanbulu je da ne pokušavate da vozite jer tamo vlada zakon haosa :) ali zato imam utisak da je javni prevoz organizovan fantastično!  Već sam rekla da je Istanbul orgoman grad i bez obzira što je lepo šetati definitivno ćete koristiti i javni prevoz. Na raspolaganju vam je: autobus, tramvaj, tramvaj „nostalgija“, tunel,  metro, metrobus, brod,  dolmuš i taksi. Javni prevoz je tako organizovan da možete stići gde god poželite. Ako hoćete da idete na neko zabačeno mesto, ne tako turistički poznato i udaljeno od vaše početne stanice stićićete uz malo istraživanja sa jednim ili više vrsta prevoza. Važno je da znate da u Istanbulu uglavnom možete da nađete mapu koja prikazuje do 10% grada tako da ili kupite skuplju kartu/knjigu ili se dobro opremite kod kuće i ponesite odštampane sa google maps :)

Najbolja koju sam do sada našla- mapa javnog prevoza u Istanbulu

U Istanbul vozom

„Za balkanske vozove važi da su spori kako bi odavali utisak veličine zemlje, a prati ih i romantični segment zbog raznolikog sveta koji možete upoznati i spoznaja do kojih možete doći na dugom proputovanju“ ova rečenica iz Priručnika za jeftino putovanje savršeno opisuje moje viđenje putovanja vozom.

Voz iz Beograda za Istanbul kreće svako jutro u 7.50h. Nekada je ova putanja bila deo čuvene linije Orient Ekspresa sa polaskom iz Pariza, a završna stanica je bila Sirkeži u Istanbulu. Sirkeži je poslednja stanica na Evropskoj strani, a ko želi da putuje dalje po Aziji treba da pređe Bosfor brodićem do Hajdarpaše. Sirkeži se nalazi u delu grada Eminonu u opštini Fatih. Odavde polaze i ovuda prolaze sve glavne linije za razne delove grada, pa se tu nalazi pristanište za trajekte, stanice za tramvaj i bus.. A da ja krenem od početka? ;)

Sirkeci stanica

40 dana i 40 noći šopinga

Juče, 18. marta, je počeo Istanbul Shopping Festval koji će trajati 40 dana, što znači do 26. aprila. Verovatno ste već videli reklame u novinama, ali šta zapravo predstavlja ovaj festival...

ISF znači:

Mala družina u velikom gradu

2. deo - utisci

Prošli put sam vam pisala o organizaciji našeg putovanja vozom u Istanbul koji može (nadam se) da vas inspiriše na organizaciju bilo kojeg putovanja. Ovaj put ću pistati o detaljima putovanja naše male družine i pokušaću još jednom da vam dočaram zašto je Istanbul baš ta destinacija ka kojoj treba da se uputite.

Bio je mrak kada je nas petoro krenulo kombijem iz Temerina, a magla uopšte nije najavljivala divan i sunčan dan. U Novom Sadu smo pokupili Minu. Petar i Zorana su već bili u Beogradu pa smo se sa njima našli na stanici, oni su imali rezervacije za kušet, a mi smo rezervisali čim smo stigli. Svanuo je divan sunčan dan i mi smo u 7.50h krenuli iz Beograda. Srbija je stvarno prelepa, ali je voz baš spor...  Malo smo se uzmuvali pre granice jer su neki sumnjivi likovi zauzeli WC i stalno su se šećkali. Inače, kada voz stoji ne sme se ići u WC što je bio dodatni teret, ali kada smo stigli u Sofiju nismo više imali taj problem, ali smo imali drugi... nije radilo grejanje od Sofije do Istanbula.. šta se desilo ne znam, ali znam da sam se smrzavala i pored jakne i ćebeta. Ali zato je u vozu bila vesela atmosfera :) Domaćin vagona je bio fenomenlan, pa smo poslušali njegov savet i rasporedili smo se u 3 kušeta, zaključali se i legli da „ kao“ spavamo kako nam se ne bi neko od putnika iz Sofije uvalio. U Sofiji je ušlo gomila putnika, a među njima i Kinezi koji su se kasnije toliko napiliii da ne veruješ! Na granici su ih pola sata budili sa „pasport kontrol“, cela situacija je i carinicima bila smešna. Hehe :))) Nas je policija samo pitala da li imamo „drogič, beli praškić“  a kada su skontali da nemamo rekli su „pa kakvi ste vi to studenti“. Naša hladna noć je polako prolazila, a kako je sunce počelo da izlazi i kako smo bili sve bliži Istanbulu, meni je bilo sve toplije.

Opet su me dočekale one iste vetrenjače i moje srce je opet bilo puno. Stigli smo na Sirkeži stanicu veseli i orni za dalju akciju.

Drugi put - iskusnije

1- deo - organizacija

Ponovo sam u sjajnom raspoloženju za pisanje i napokon pišem organizacioni deo mog drugog putovanja u Istanbul.  Znam da zvučim malo više euforično kada pišem o Turskoj, ali ne mogu da obuzdam emocije :)
Ovo putovanje pre mogu da nazovem naše,  nego moje jer nas je išlo osmoro.

Prošli put sam vam pisala o svojim prvim utiscima o Istanbulu i da sam znala da ću vrlo brzo ponovo posetiti ovaj (opet kažem) magični grad. Tako je i bilo.. U avgustu sam već počela da kujem planove, isčačkala sam svašta na internetu i svoju ponudu okačila na facebook.  Deni mi se prvi javio, ali na žalost nije išao sa nama... zatim se javio Marko koji je tada bio u Americi i prijavio je sebe, Jovanu (sestru)  i Minu (devojku). Mi smo bili prva ekipa, a sve što smo znali je da krećemo  18 a vraćamo se 25. novembra.  Pročula se ova ponuda, bilo je dosta zainteresovanih prijatelja ali do polaska su se prijavili još Miloš- moj komšija kojeg do tada nisam poznavala, Aleksandra koju sam poznavala iz Opštine, Zorana kojoj sam o ovom putovanju pričala kada smo se prvi put upoznale i odma’ je odlučila da ide sa nama kao i njen brat Petar kojeg sam upoznala na dan putovanja. Dakle to je bio naš mali trip-tim.