O blogu...

Moji prijatelji već znaju koliko sam očarana Istanbulom i Turskom... Tako sam ja u maju 2010. godine prvi put posetila Istanbul, a prvog dana sam znala da ću se opet vratiti. Do sada sam bila mnogo puta i znam da će Istanbul biti moja česta destinacija.
Odlučila sam da pokrenem ovaj blog kako bi podelila svoja iskustva i oduševljena Istanbulom, kao i da bi pomogla svima koji su zainteresovani da posete ovaj magični grad. Vođena sam idejom da mladi treba više da putuju i istražuju svet po svojoj meri uz malo avanturističkog duha :)
U našoj zemlji nije baš učestalo da sami organizujemo putovanja, ali iz mog iskustva mogu da zaključim da je ovaj način dalekoooo interesantniji i pruža mnogo širu sliku o nekoj državi ili gradu.
Slobodno me pitajte sve što vas interesuje o Istanbulu, a ja ću vam odgovoriti koliko mogu :)

уторак, 08. март 2011.

Mala družina u velikom gradu


2. deo - utisci

Prošli put sam vam pisala o organizaciji našeg putovanja vozom u Istanbul koji može (nadam se) da vas inspiriše na organizaciju bilo kojeg putovanja. Ovaj put ću pistati o detaljima putovanja naše male družine i pokušaću još jednom da vam dočaram zašto je Istanbul baš ta destinacija ka kojoj treba da se uputite.

Bio je mrak kada je nas petoro krenulo kombijem iz Temerina, a magla uopšte nije najavljivala divan i sunčan dan. U Novom Sadu smo pokupili Minu. Petar i Zorana su već bili u Beogradu pa smo se sa njima našli na stanici, oni su imali rezervacije za kušet, a mi smo rezervisali čim smo stigli. Svanuo je divan sunčan dan i mi smo u 7.50h krenuli iz Beograda. Srbija je stvarno prelepa, ali je voz baš spor...  Malo smo se uzmuvali pre granice jer su neki sumnjivi likovi zauzeli WC i stalno su se šećkali. Inače, kada voz stoji ne sme se ići u WC što je bio dodatni teret, ali kada smo stigli u Sofiju nismo više imali taj problem, ali smo imali drugi... nije radilo grejanje od Sofije do Istanbula.. šta se desilo ne znam, ali znam da sam se smrzavala i pored jakne i ćebeta. Ali zato je u vozu bila vesela atmosfera :) Domaćin vagona je bio fenomenlan, pa smo poslušali njegov savet i rasporedili smo se u 3 kušeta, zaključali se i legli da „ kao“ spavamo kako nam se ne bi neko od putnika iz Sofije uvalio. U Sofiji je ušlo gomila putnika, a među njima i Kinezi koji su se kasnije toliko napiliii da ne veruješ! Na granici su ih pola sata budili sa „pasport kontrol“, cela situacija je i carinicima bila smešna. Hehe :))) Nas je policija samo pitala da li imamo „drogič, beli praškić“  a kada su skontali da nemamo rekli su „pa kakvi ste vi to studenti“. Naša hladna noć je polako prolazila, a kako je sunce počelo da izlazi i kako smo bili sve bliži Istanbulu, meni je bilo sve toplije.
Opet su me dočekale one iste vetrenjače i moje srce je opet bilo puno. Stigli smo na Sirkeži stanicu veseli i orni za dalju akciju.




Nakon smeštanja u hostele i kratkog odmora krenuli smo u šetnju od Taksima, pa do Tophane pa pored Bosfora do Dolmabahče palate i stadiona Bešiktaš, a uveča smo se malo prošetali po Istiklal ulici.

Sutra smo otišli tramvajem na Sultanahmet, stari deo evropskog dela Istanbula.  Obišli smo Plavu džamiju, a onda smo malo odmorili u parkiću pored fontane. Pošto sam ja već obišla Aja Sofiju i Topkapi paltatu tu smo se i razišli.

Ekipa ispred Plave džamije
Obišla sam sama ova deo grada tempom kakav  ja hoću, na način koji ja hoću, fotografisala sam koliko sam htela i ulazila sam u muzeje u koje sam želela... e to je čar ovakvog putovanja. Opušteno i sa uživanjem ušla sam u muzej  gde je bila izložena fotorgafija mosta u Višegradu poznatom kao „na Drini ćuprija“ ;) Prošla sam ulicom Hladne česme (Soğuk Çeşme Sokağı) koja je neopisivo simpatična. Imala sam svo vreme ovog sveta da uživam na pijaci kod Nove džamije gde sam kupila bunt štapića cimeta za 250 dinara, a odma’ pored je i Bazar začina koji obaveznooo morate videti. Naglašavam VIDETI, jer je sve dosta skupo... ja sam kupila 100g čaja od đumbira za 400 dinara. Moja preporuka je da ovo obiđete, a da ne nekoj lokalnoj pijaci kupujete.
Uveče sam se videla sa prijateljima iz Istanbula što je bio opet poseban doživljaj!



Ovde je trebao da bude
 Muzej nevinosti
- ulica Čukurdžumla-
Sutra dan, u nedelju, smo se opet razdvojili. Ja sam išla svojim putem, a ostatak ekipe je obišao Patrijaršiju i Dolmabahče palatu. Eee, a ja sam ovaj put pronašla pravi Orhanov Muzej nevinosti i slikala sam se ispred te simpatične crvene kuće koja čeka da postane muzej... Ovaj put mi je društvo pravio moj novi prijatelj iz hostela i približio mi Tursku iz potpuno novog ugla. Mnogo interesantnih stvari sam čula, neću vam sada prepričavati ali će se sve te informacije provlačiti kroz naredne tekstove. Prošli smo poznatom ulicom Džihangir. Poznata je jer tu žive i često su viđeni poznate ličnosti Istanbula, a time i Turske, tu se večito neki paparaci šunjaju ;) Napokon sam se šetala i ulicama Nišantaša koji me je privlačio zbog opisa u knjigama Orhana Pamuka, u kojem je on i odrastao. Nakon duuugee šetnje i čaja od cimeta, vozila sam se prvi put metroom! Ekstra! :D 




Uveče smo išili na moje najčarobnije mesto – Ortakoj.. uuuh.. pričala sam vam u trećem tekstu. Ovaj put smo uživali u kumpiru – krompiru koji je napunjem svakakvim povrćem, premazima, namazima, salatama i to po vašem ukusu. Dobijete papirić, otkačite sve što želite da se nađe u vašem krompiru i to je to. Rasturuli smo se! Prelepo veče.



Sutra dan smo krenuli u jednu potpuno novu avanturu – u Aziju! Znači mapa Istanbula za turiste je samo 10 odsto grada. E, pa mi smo išli u opštine kojih nije bilo na našoj karti. Da bi začinili doživljaj, odlučili smo se da odemo do Kadikoj opštine kopnom, a da se vratimo seebus-om (brodom). To je značilo da smo prvo išli metroom do Šišli Medžidijekoja koji je potpuno novi svet – ogromne zgrade, užurbane osobe, haos.. pa smo tragali i našli metrobus koji koristi brzu traku samo za javni saobrađaj. Metrobusom smo prešli Bosforski most i stigli do Kadikoja. Znala sam reči deniz (more) i mejdan (trg), pa smo te znakove pratili. Tako smo došli do čarobnog i čuvenog pogleda na Hajdarpaša železničku stanicu koja predstavlja početnu stanicu ka čitavoj Aziji. Uuuu, ovo je opasan kraj.. cene su niske pa je pojedine uhvatila shopping groznica :D hehe, e ovde se dolazi u kupovinu! Mene ova vrsta turizma ne zanima mnogo, pa smo Aleksandra i ja odlučile da obiđemo i Uskudar opštinu. Do hostela smo se vratile brodom :)

Pogled sa obale Kadikoja na Hajdarpaša železničku stanicu



Sledeći dan smo Aleksandra i ja išle u Arheološki muzej, a ostatak ekipe u pazar :) Ovaj muzej je jedan od najznačajnijih arheoloških muzeja u svetu koji sadrži eksponate raznih epoha, a neki datiraju i iz 13 veka pre nove ere. Nestvarno dobar muzej! U jednom delu su bile izložene i fotografije rekonstrukcije Istanbula iz perioda 1200 godine  koje su nastale u okviru projekta “Byzantium 1200”.

Arheološki muzej



Eeee, sledeči dan je bio dan u znaku pakovanja i priprema za put. Voz polazi u 22h pa smo imali ceo dan na raspolaganju. Ujutru smo uzeli rezervacije za kušet, a posle smo se još muvali po gradu. Koferi su nam bili u hostelu, tako da nismo brinuli.



Sat vremena nakon polaska voza smo već svi spavali :) stigao nas je umor. Bilo je udobno i toplo tako da je sve teklo kako treba. Na bugarsko-turskoj granici smo se susreli sa vozom za Istanbul, a zadržali smo se nekoliko sati. Malo smo kasnili sa dolaskom u Sofiju, pa je naša lokomotiva otišla bez nas. Nakon kratkih rukava u Istanbulu, u Sofiji nas je čekalo hladno vreme, baš hladno. Vagon odlazi u depo, pa smo brzo morali da odlučimo da li ćemo 7 sati provesti u vozu bez struje i grejanja ili šetajući po Sofiji bez para. Jovana, Zorana i Miloš su ostali u vozu, a Mina, Marko, Aleksandra, Petar i ja smo šetali po Sofiji. Sofija je ostavila loš utisak na mene, pa vam ne bi sada o tome pričala, ali ono što je bilo sjajno je to kako smo se mi snašli! Ja sam imala par leva (bugarska valuta) preostalih od nekog zimovanja i VISA karticu, a ostali su izvadili svoj crni štek čisto da kupimo nešto da jedemo. Našli smo sjajno rešenje da se besplatno ugrejemo i odemo u toalet – otišli smo u tržni centar Sofia mall. VISA kartica je ovde igrala ključnu ulogu. Ja sam za 3 evra kupila belo meso na roštilju, bareni pirinač i povrće, čokoladu i par pakovanja keksa – verovali ili ne :) Čekali smo malo voz na odvratnoj stanici i krenuli smo za Srbiju.
Rano ujutru smo stigli u Beograd, što je začilo da smo putovali 33 sata. Brzo smo uhvatili bus za Novi Sad iii naše putovanje se završilo...


Sedam dana izuzetnog druženja, zabave, obilazaka spomenika i raznih delova grada i naravno fenomenalne turske kuhinje nikog nisu ostavili ravnodušnim. Utisak o ovom putovanju je toliko dobar da ću da ga ponovim opet ove godine! :)

4 коментара:

  1. Анониман01. јун 2014. 23:08

    Da li je dozvoljeno fotografisati u Arheoloskom muzeju?
    Djordje

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeste Đorđe. Ja sam se baš nafotkala :)

      Избриши
    2. I sto se tice ISIC kartice, da li imam popust na sve ulaze i koja je razlika u odnosu na rredovnu ulaznicu? Poz, ALeksandra

      Избриши
    3. To zaista zavisi od muzja, do muzeja. Negde je ulaz za 1 lira anegde ne važi popust. To najbolje da proveriš na internet stranicama muzeja koje želiš da posetiš ili na licu mesta.

      Избриши