O blogu...

Moji prijatelji već znaju koliko sam očarana Istanbulom i Turskom... Tako sam ja u maju 2010. godine prvi put posetila Istanbul, a prvog dana sam znala da ću se opet vratiti. Do sada sam bila šest puta i znam da će Istanbul biti moja česta destinacija.
Odlučila sam da pokrenem ovaj blog kako bi podelila svoja iskustva i oduševljena Istanbulom, kao i da bi pomogla svima koji su zainteresovani da posete ovaj magični grad. Vođena sam idejom da mladi treba više da putuju i istražuju svet po svojoj meri uz malo avanturističkog duha :)
U našoj zemlji nije baš učestalo da sami organizujemo putovanja, ali iz mog iskustva mogu da zaključim da je ovaj način dalekoooo interesantniji i pruža mnogo širu sliku o nekoj državi ili gradu.
Slobodno me pitajte sve što vas interesuje o Istanbulu, a ja ću vam odgovoriti koliko mogu :)

субота, 19. фебруар 2011.

Drugi put - iskusnije


1- deo - organizacija

Ponovo sam u sjajnom raspoloženju za pisanje i napokon pišem organizacioni deo mog drugog putovanja u Istanbul.  Znam da zvučim malo više euforično kada pišem o Turskoj, ali ne mogu da obuzdam emocije :)
Ovo putovanje pre mogu da nazovem naše,  nego moje jer nas je išlo osmoro.

Prošli put sam vam pisala o svojim prvim utiscima o Istanbulu i da sam znala da ću vrlo brzo ponovo posetiti ovaj (opet kažem) magični grad. Tako je i bilo.. U avgustu sam već počela da kujem planove, isčačkala sam svašta na internetu i svoju ponudu okačila na facebook.  Deni mi se prvi javio, ali na žalost nije išao sa nama... zatim se javio Marko koji je tada bio u Americi i prijavio je sebe, Jovanu (sestru)  i Minu (devojku). Mi smo bili prva ekipa, a sve što smo znali je da krećemo  18 a vraćamo se 25. novembra.  Pročula se ova ponuda, bilo je dosta zainteresovanih prijatelja ali do polaska su se prijavili još Miloš- moj komšija kojeg do tada nisam poznavala, Aleksandra koju sam poznavala iz Opštine, Zorana kojoj sam o ovom putovanju pričala kada smo se prvi put upoznale i odma’ je odlučila da ide sa nama kao i njen brat Petar kojeg sam upoznala na dan putovanja. Dakle to je bio naš mali trip-tim.




Svi smo različitog godišta, imamo različita interesovanja, zanimanja... ali smo se sjajno uklopili! To je ono što je činilo naše putovanje tako fenomenalno!
Početkom septembra smo rezervisali krevete u hostelima i razrađivali detalje putovanja.

Naša organizacija je izgledala ovako:
 Išli smo vozom Beograd-Istanbul-Beograd, uzeli smo Balkan flexipass koji važi 5 dana u mesecu, polazak 18. novembar, povratak 24. novembar. Cena ove karte koja važi na prugama železnice Bugarske, Makedonije, Rumunije, Grčke, Crne Gore, Turske i Srbije košta 51 € za mlađe od 26 godina, a za starije 69€. Ležajevi u kušet kolima su po 10€ (dakle, ukupno 20€ po osobi). Mi smo potrošili samo 2 dana (od 5), a kako – to ću vam detaljno opisati u tekstu o prevozu :)
Inače, voz polazi iz Beograda u 7.50h ujutru, a u Istanbul smo stigli u 9h po našem (u 10h po turskom) vremenu. Putovali smo 25 sati u odlasku i nije mi bilo naporno jer sam spavala kol’ko sam htela. Voz iz Istanbula kreće u 22h, što znači da imate ceeeooo dan da uživate, a onda noću putujete. E, sad kod nas se taj povratak odužioooo na 33 sata, ali smo zato videli i Sofiju.
Od Temerina do Beograda smo išli kombijem, koštalo nas je 500 dinara po osobi, što je ekstra jer smo imali prevoz bukvalno od kuće do železničke stanice. U Povratku smo vrlo brzo imali bus za Novi Sad.

Upravo izašli iz voza - ekipa na okupu :)


Noćili smo 5 noći u hostelu, tačnije u 2 hostela. Pošto sam jedino ja rezervisala hostel sa karticom za plaćanje preko interneta nisam mogla da rezervišem za celu grupu, jer bi tako morala da rezervišem celu sobu jer se grupom smatra više od 6 osoba, a plan je bio da nas ide 9-oro, što bi značilo da moramo da rezervišemo sobu za 14 i toliko da platimo. Tako da sam morala da rezervišem krevete u dva različita hostela. 6 kreveta u World House hostelu i 3 u Levanten hostelu. Pošto Deni na kraju nije išao, dogovor je pao da Aleksandra i ja budemo u Levanten, a ostali u World House, delila nas je samo jedna uličica – Galip Dede. Hosteli su nam se nlazili u centru novog dela Istanbula, na evropskoj strani, kod kule Galata. To je opština Bejoglu i bili smo blizu svega! Mogu da pričam o mom hostelu koliko hoćete, ja sam bila zadovoljna, hostel je nov, sa gazdama sam ostala u kontaktu, pa ko hoće da ide može da mi se javi i spasi se muke depozita i plaćanja karticom.
Noćenje nas je koštalo oko 45€.

Noć- pogled sa terase Levanten hostela

Inače, nije ni pravljene kartice za plaćanje preko interneta neka muka, pogotovo ako nigde ne žurite... mi jesmo jer su mesta u hostelima nestajala iz sata u sat, a mi smo velika grupa. Obično se na izradu kartice čeka 2 nedelje, ali u Erste banci su mi našli sjajno rešenje. Za 15 minuta su mi napravili debitnu visa elactron karticu- poklon karticu. To znači da stavim koliko hoću para, potrošim koliko hoću a ne moram da brinem da će neko da me pokrade.

Viza- iako smo  prošlog leta (2010) potpisali Sporazum o ukidanju viza sa Turskom, i obe skupštine su to u septembru ratifikovale, nama je u novembru trebala viza. Nije bilo ništa komplikovano osim što smo u po noći (oko 3h) morali da čekamo u redu na granici da kupimo tu „markicu“ za 10€. Sada nam ne treba više – jeeee :))))

Uzeli smo i putno osiguranje, bez toga se stvarno ne ide... nikad’ se ne zna. Ovo osiguranje važi od momenta izlaska iz zemlje do ponovnog ulaska, tako da smo uzeli od 18. do 25. novembra, što je oko 10€.

Sve u svemu, ovo je nas mlađe od 26 koštalo 140€.


Pre puta smo se opremili mapama sa Google Earth-a, adresom i brojevima telefona našeg konzulata u Istanbulu i naravno rezervacijama za hostel.
Imali smo i tajno oružije- srpsko-turski rečnik i svesku sa korisnim rečima i zrazima na turskom :)

Ono što nam je olakšalo ceo put je to što sam ja provela silno vreme na netu istražujući razne savete, a što ću kroz ovaj moj blog i da vam prenesem. Najviše sam se oslanjala na savete divnih ljudi sa foruma Kluba putnika a mnogo mi je pomoglo moje prethodno putovanje.

Naše avanturističko putovanje je moglo da počne, počelo je, trajalo je i bilo je odlično!

Kujemo planove na Sultanahmet trgu




Нема коментара:

Постави коментар